Razumevanje povrede je ključ uspešne rehabilitacije.
CENTAR ZNANJA
MOKRAĆNA BEŠIKA
ISHODI POVREDA KIČMENE MOŽDINE
Povreda kičmene moždine (kičme) izaziva ozbiljne posledice na zdravlje, a rehabilitacija predstavlja složen proces. Tjelesni ishodi povrede su oni s kojima se osoba suočava odmah nakon povrede, pa je važno razumeti ih kako bi rehabilitacija bila što uspešnija.
Spinalni šok
Neposredno nakon povrede, sve funkcije ispod mesta povrede – kao što su osećaj, pokreti i refleksi – privremeno prestaju. Spinalni šok može biti praćen padom krvnog pritiska, usporenim radom srca i padom telesne temperature.
Ovaj šok može trajati od nekoliko sati do nekoliko meseci, a povratak refleksa obično označava izlazak iz stanja šoka.
SPASTIČNOST
Zbog povrede, signal o bolnim podražajima ne može stići do mozga, što dovodi do pojave grčeva ispod nivoa povrede. Grčevi su praćeni hiperrefleksijom, a lečenje se vrši vežbama i lekovima.
PROBAVNI SISTEM
Povreda kičme utiče na funkcionisanje creva, što može otežati pražnjenje. Ako je povreda iznad nivoa Th12, osoba gubi osećaj za punjenje creva, ali refleks za pražnjenje može ostati očuvan. Ako je povreda niža, refleks pražnjenja može biti oštećen, što može dovesti do problema sa stolicom.
Respiratorni sustav
Povreda kičme može uzrokovati poteškoće sa disanjem, posebno ako je povreda na višim nivoima (C1-C3), gde je potrebna ventilacija.
Više povrede mogu uzrokovati i probleme sa kašljem i kihanjem. Plućna embolija je jedan od najčešćih uzroka smrti kod osoba sa povredama kičme.
GENITOURINARNI SISTEM
Povreda kičme utiče i na mokraćni sistem, uzrokujući disfunkciju mokraće bešike. Ovisno o nivou povrede, bešika može biti previše aktivna, sa refleksnim mokrenjem, ili premalo aktivna, što otežava pražnjenje.
KRVOŽILNI SISTEM
Osobe sa povredama kičme su manje aktivne, što može dovesti do loše kondicije, smanjene tolerancije glukoze i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti. Redovna fizička aktivnost pomaže u prevenciji ovih problema.
Zašto dolazi do ozbiljnog sindroma autonomne disrefleksije nakon povrede kičme?
Autonomna disrefleksija je ozbiljan medicinski sindrom koji se najčešće javlja kod povreda kičmene moždine na nivou ili iznad 6. torakalnog pršljena.
Ovo stanje je uzrokovano aktivacijom simpatičkog dela nervnog sistema usled štetnih podražaja koji nastaju ispod nivoa povrede. To se obično dešava kada mokraćna bešika, creva ili koža imaju određene poteškoće, poput infekcije bešike, zatvora creva ili prejakog i dugotrajnog pritiska na koži.
U slučaju ovih poteškoća dolazi do spinalnog refleksa i sužavanja krvnih sudova ispod nivoa povrede. Zbog njihovog sužavanja krv kroz sudove prolazi otežano, što dovodi do povećanja krvnog pritiska. Mozak zatim šalje signal za širenje krvnih sudova. Međutim, te informacije ne mogu da prođu nivo povrede kičmene moždine, pa krvni pritisak i dalje nastavlja da raste nekontrolisano.
Ovo povećanje pritiska naziva se arterijska hipertenzija. Može izazvati ozbiljne posledice, poput srčanog ili moždanog udara, a može dovesti i do smrtnog ishoda.
Simptomi i znakovi autonomne disrefleksije uključuju: jaku glavobolju, znojenje i „ježenje“ iznad nivoa povrede, povišeni krvni pritisak, osećaj anksioznosti, zamagljen vid i crvene fleke iznad nivoa povrede.
Autonomna disrefleksija je hitno stanje koje zahteva lečenje uklanjanjem konkretnih uzroka i smanjenjem krvnog pritiska.
Pored toga, izuzetno je važno nastojati sprečiti nastanak disrefleksije uklanjanjem mogućih uzroka. Prevencija uključuje redovno i pravovremeno pražnjenje bešike i creva, izbegavanje mogućih infekcija i pravilnu negu kože kako bi se sprečilo stvaranje prejakog pritiska i dekubitusa.
Kako povreda utiče na promene na koži?
U slučaju potpune povrede kičmene moždine, ispod njene nivoa gubi se sposobnost osećanja. Zbog toga izostaju osećaji vezani za pritisak, nelagodnost ili bol na koži koji nas teraju da se pomeramo i menjamo položaj tela. Zadržavanje istog položaja tela može prekinuti krvotok u pritiskanom delu kože, što dovodi do nastanka dekubitusa ili pritisnog čira. Pod posebnim rizikom za razvoj dekubitusa su mesta koštanih izbočina.
Ispod nivoa potpune povrede kičmene moždine, takođe izostaje i znojenje kože.
Zbog toga može doći do isušivanja kože i njenog lakog pucanja.
Za sprečavanje povreda kože preporučuje se odgovarajuća briga o telu, često menjanje položaja tela, pregledanje kože, nošenje odeće i obuće koja nije preuska, te izbegavanje jakih izvora toplote i hladnoće koji bi mogli izazvati povrede.
Zašto dolazi do poteškoća u regulaciji telesne temperature?
U zavisnosti od hladne ili tople sredine u kojoj se nalazi, telo šalje signal mozgu radi zagrevanja ili hlađenja. Na taj način se reguliše i održava stalna telesna temperatura. U slučaju potpune povrede na Th6 nivou i višem, ova komunikacija izostaje pa telo ispod nivoa povrede neće moći da se hladi znojenjem ili zagreva drhtanjem. To može dovesti do povišene ili snižene telesne temperature.
Zbog ovih poteškoća, važno je paziti na odgovarajuću temperaturu prostora u kojem se povređena osoba nalazi, kao i izbegavati duže zadržavanje na hladnoći i suncu.
Pojava hroničnog bola – koje vrste bola se javljaju?
Kod većine osoba sa povredom kičmene moždine javlja se hronični bol različitog intenziteta. Može se javiti na nivou povrede ili ispod i iznad nivoa povrede.
Obično se javljaju mišićno-skeletni, nociceptivni bol (često u vratu i ramenima), neuropatski bol (obično kao peckanje ili trnci) i glavobolja izazvana autonomnom disrefleksijom. Lečenju bola može se pristupiti farmakološki, upotrebom lekova i nefarmakološkim metodama poput fizičke terapije.
Šta su neuropatski zglob, kontrakture zglobova i heterotopska osifikacija?
Kod osoba sa nepotpunom povredom kičmene moždine moguća je pojava „neuropatskog zgloba“. Do toga dolazi ako osoba može da hoda, ali ima oštećen duboki osećaj. Izostanak ovog osećaja ujedno znači i gubitak refleksa koji inače štite zglob od mogućih povreda. Zbog toga osoba ne primećuje pojavu manjih povreda koje oštećuju zglob.
Takođe su moguće i kontrakture zglobova, odnosno, ograničena pokretljivost zglobova u određenom smeru, koje se javljaju u 5% do 10% osoba sa povredom kičmene moždine.
Ova smanjena pokretljivost zglobova može nepovoljno uticati na nivo samostalnosti osoba sa povredom moždine. Preporučuju se vežbe istezanja i usmerenje na pravilno pozicioniranje u krevetu.
Kod povređenih osoba može doći i do formacije novih kostiju (heterotopska osifikacija), najčešće oko zglobova i to ispod neurološkog nivoa povrede. Leči se lekovima, retko hirurški, a savetuje se i izbegavanje intenzivnih vežbi.
Osteoporoza nakon OKM – zašto dolazi do povećanog rizika od fraktura?
Nakon povrede kičmene moždine može doći do osteoporoze: bolesti koja smanjuje mineralnu gustinu, a time i čvrstoću kostiju. Moguća je već u prvim mesecima nakon povrede i povećava rizik od mogućih preloma (fraktura) kostiju.
