KOLOREKTALNI KARCINOM

Kolorektalni karcinom je heterogena bolest i jedna od najčešćih zloćudnih tvorevina na koju otpada gotovo 10% incidence svih karcinoma na svetu. Naziva se „kolorektalnim” jer nastaje u debelom crevu (kolonu) i na njegovom završetku (rektumu). Zavisno od mesta nastanka, takođe se koriste izrazi karcinom debelog creva ili rektalni karcinom.
 
Razne studije sugerišu da je uzrok kolorektalnog karcinoma u složenom spletu više spoljnih faktora i naslednih predispozicija.

Po pravilu se razvija iz adenoma, polipa koji izrastaju iz sluzokože debelog creva prema unutrašnjosti creva. Adenomi su relativno česta pojava i u početku su benigne gljivaste izrasline. Međutim, tokom perioda od pet i više godina moguća je da se iz benigne pretvori u zloćudnu izraslinu. Verovatnoća da će adenom postati kancerozan je manja od 10%.

Koji su uzroci kolorektalnog karcinoma

Nasledne predispozicije znače da osobe sa bliskim srodnicima koji imaju ili su imali kolorektalni karcinom i same imaju 2-4 puta povećan rizik od iste bolesti. Spoljni faktori koji uvećavaju rizik su navike u ishrani – konzumacija namirnica kao što su prerađeno meso i rafinirani ugljeni hidrati. Tu spadaju i specifične životne navike kao što je pušenja, konzumiranja alkohola i manjak fizičke aktivnosti.

Grupe sa povećanim rizikom od kolorektalnog karcinoma

Prema Američkom društvu za karcinom verovatnoća da će tokom životnog veka biti dijagnostifikovan kolorektalni karcinom takođe je nešto veća za muškarce (4,4%) nego za žene (4,1%). Rizik od kolorektalnog karcinoma značajno raste tokom životnog veka, tako da skoro 90% osoba sa ovom bolešću imaju šezdeset ili više godina.

Osim toga, rizik je uvećan i zbog dugotrajnog prisustva inflamatornih bolesti creva kao što su ulcerozni kolitis i Kronova bolest.

Simptomi kolorektalnog karcinoma

Simptomi kolorektalnog karcinoma su: česta pojava krvi u stolici, promene u pražnjenju creva kao što su dijareje i konstipacije, neobjašnjen gubitak težine, abdominalni bol, dugotrajna iscrpljenost i umor.

Dijagnoza kolorektalog karcinoma

Važno je istaći da ovi simptomi ne znače obavezno da imate kolorektalni karcinom, već ih mogu izazvati i drugi zdravstveni problemi. Na primer, uzrok krvi u stolici mogu biti hemoroidi.

Ipak, u slučaju da imate neke ili sve navedene simptome, važno je da se posavetujete sa svojim lekarom. Ako se pokaže da postoji opravdana sumnja na kolorektalni karcinom, pristupiće se dijagnozi.

U postupku dijagnoze kolorektalnog karcinoma „zlatni standard” je kolonoskopija.

Osim što se koristi u dijagnostičke svrhe, kolonoskopijom se radi prevencije mogu ukloniti i polipi u crevu. Ako se utvrdi postojanje kolorektalnog karcinoma, dalje analize obuhvataju CT snimanje i magnetnu rezonancu.
 
Lečenje kolorektalnog karcinoma

Hirurško lečenje kolorektalnog karcinoma je glavni terapijski pristup, a konkretan postupak najviše zavisi od proširenosti i mesta nastanka karcinoma. Na primer, za nulti stadijum karcinoma biće dovoljna polipektomija – kolonoskopsko uklanjanje polipa. Za rašireniji karcinom možda će biti potrebna i resekcija, kojom se uklanja celi deo creva zahvaćen karcinomom.

Nakon operacije može biti potrebna privremena, a ponekad i trajna stoma ako je resekcijom uklonjen veći deo creva.

Više osoba nakon zahvata ima samo privremenu stomu i to od nekoliko nedelja do šest meseci, zavisno od trajanja oporavka. U slučaju trajne ili privremene stome, koristićete sistem za stomu sa kesicom za skupljanje svarenog materijala.

U tretmanu kolorektalnog karcinoma nakon hirurškog zahvata obično sledi i adjuvantna terapija, koja može obuhvatati hemoterapiju i radioterapiju. Svrha terapije je da se unište moguće preostale ćelije karcinoma.

Može li se kolorektalni karcinom vratiti nakon operacije?

Ako ste imali kolorektalni karcinom ili tek čekate na operativni zahvat, razumljivo je da ste zabrinuti zbog mogućnosti povratka bolesti nakon operacije. Iako mogućnost uvek postoji, ohrabrujuće je što se nakon zahvata preduzimaju razrađene mere praćenja kojima se uvećava verovatnoća blagovremenog otkrića i daljeg tretiranja mogućeg rekurentnog karcinoma.

Dinamika praćenja zavisi od konkretnog slučaja i stadijuma karcinoma, a dogovarate je sa lekarom. Obično uključuje godišnji kolonoskopski pregled prvih pet godina nakon zahvata. Osim toga, praćenje obuhvata i lekarski pregled uz laboratorijske analize u intervalima koje odredi lekar.

Da li je moguće manjiti rizik od povratka kolorektalnog karcinoma?

Istraživanja pokazuju da je moguće smanjiti rizik od povratka karcinoma i to aktivnim životnim stilom, što se pre svega odnosi na redovno vežbanje i održavanje zdrave telesne težine.

Nakon što ste imali operaciju karcinoma, takođe se preporučuje da izbegavate konzumaciju prerađenog mesa, prerađenih žitarica i rafinisanog šećera. Sa druge strane, preporučuje se ishrana bogata povrćem, voćem, ribom i integralnim žitaricama.

Neka istraživanja sugerišu da je vitamin D povezan sa smanjenim rizikom od kolorektalnog karcinoma i da pacijenti sa višim nivoom vitamina D u krvi imaju bolje ishode od pacijenata sa nižim nivoom istog vitamina.

Međutim, neophodna su dalja istraživanja da bi se utvrdila i razjasnila uloga vitamina D u borbi protiv kolorektalnog karcinoma. Svakako se morate posavetovati sa zdravstvenim stručnjacima u vezi sa najboljim pristupom ishrani i korišćenjem mogućih dodataka ishrani nakon operacije.