Iako je Kronova bolest doživotna stanje, većina ljudi sa odgovarajućom terapijom može voditi funkcionalan i ispunjen život.
CENTAR ZNANJA
STOMA
KRONOVA BOLEST
Kronova bolest može značajno uticati na vaše zdravlje i zadovoljstvo životom, često u smislu svakodnevnih aktivnosti. S obzirom da je reč o celoživotnom stanju, važno je da se kvalitetno informišete o Kronovoj bolesti. To, pre svega, podrazumeva znanje o načinu na koji nastaje, šta je pogoršava i kako se sve može tretirati radi krajnjeg cilja očuvanja zdravlja i poboljšanja kvaliteta vašeg života.
Ukratko – šta je Kronova bolest?
Kronova bolest je, uz ulcerozni kolitis, najčešći oblik inflamatornih bolesti creva. Tipično je reč o upali zida creva, ali može zahvatiti razne delove sistema za varenje, od usta pa do anusa. Muškarci i žene su podjednako izloženi riziku, a najčešće se dijagnostikuje kod adolescenata i mlađih ljudi do tridesete godine života.
Šta izaziva Kronovu bolest
Iako konkretan uzrok Kronove bolesti još uvek nije poznat, verovatno je reč o interakciji više faktora, kao što su geni, okolina i imuni sistem. Pogoršanju bolesti mogu doprineti stres i određena ishrana. Studije ukazuju i da pušenje značajno povećava rizik od oboljevanja od Kronove bolesti.
Moguće je da virusi i bakterije izazivaju neprimerenu reakciju imunog sistema koji „zabunom” napada ćelije sistema za varenje.
Osim toga, izgleda da i genetski faktori igraju ulogu. Ako imate Kronovu bolest, to znači da vaši bliski srodnici i sami imaju nešto veći rizik od oboljevanja od iste bolesti. Sa etničke tačke gledišta, povećanom riziku su izložene osobe evropskog porekla, a prevalenca Kronove bolesti je najviša kod Jevreja.
Simptomi Kronove bolesti
Deo vašeg sistema za varenje koji je zahvaćen utiče na konkretne simptome Kronove bolesti. Simptomi se zato mogu razlikovati od slučaja do slučaja:
- hronična dijareja i često pražnjenje creva
- konstipacija (zatvor) i opstrukcija creva
- krv u stolici i rektalno krvarenje
- abdominalni bol i grčevi
- gubitak telesne težine i gubitak apetita
- nastanak fistula (abnormalna veza između dva organa)
- umor i groznica.
Ponekad Kronova bolest ima i druge simptome van sistema za varenje, kao što su osip, crvenilo očiju i ranice u ustima.
Ako imate navedene simptome, treba da se obratite svom lekaru. Blagovremena reakcija je naročito važna ako vaše dete ima simptome, jer Kronova bolest može izazvati nizak rast i odložiti razvoj deteta.
Kako Kronova bolest utiče na život
Kronova bolest izaziva infekciju koja može zahvatiti ceo zid creva. Iako može uticati na bilo koji deo vašeg sistema za varenje, infekcijom su najčešće zahvaćeni tanko i/ili debelo crevo. U slučaju infekcije dolazi i do manifestovanja simptoma bolesti.
Faze trajanja infekcija nazivamo pogoršanjima bolesti, dok faze kada se infekcija sa simptomima povlači nazivamo remisijama.
Izmena pogoršanja i remisija je tipična „dinamika” Kronove bolesti.
Postoji više tipova Kronove bolesti zavisno od dela creva koji je zahvaćen infekcijom. Na primer, najčešći tip je ileokolitis, kada su upalom zahvaćeni debelo crevo i zadnji deo tankog creva. Granulomatozni kolitis je upala samo debelog creva, a ileitis upala samo kraja tankoga creva.
Postupak dijagnoze
Ne postoji način na koji bi se direktno moglo utvrditi da li imate Kronovu bolest. Zbog toga se analizama pokušavaju isključiti druge mogućnosti koje mogu izazvati iste simptome. Analize će obično obuhvatati lekarski pregled i laboratorijsku analizu krvi i vaše stolice. Po potrebi, dalje analize mogu obuhvatati i kolonoskopiju, endoskopiju, magnetnu rezonancu i CT.
Lečenje Kronove bolesti
1. Lečenje Kronove bolesti lekovima
Iako „lek” za Kronovu bolest još uvijek ne postoji, postoji sve više medikamentnih tretmana pomoću kojih je moguće ublažiti infekciju i simptome povezane s njom. Tipovi lekova koji se koriste su antibiotici, antiinflamatorni lekovi, tzv. biološki lekovi i kortikosteroidi, čija upotreba se nastoji izbeći kad god je to moguće zbog neželjenih dejstava.
Uz ublažavanje simptoma, terapijom medikamentima nastoji se postići dugotrajno održavanje remisije i sprečiti nastanak zdravstvenih komplikacija.
Ukratko rečeno, svrha terapije medikamentima je da se očuva vaše zdravlje i kvalitet života koliko god je to moguće, a u krajnjoj liniji da se izbegne potreba za operativnim zahvatom kao krajnjom merom u lečenju Kronove bolesti.
2. Lečenje Kronove bolesti uz pomoć ishrane
Drugi važan element u tretmanu Kronove bolesti je vaša ishrana.
Ne postoji idealna ishrana za ovu bolest. Savetovanjem sa lekarom i dijetetičarom treba da utvrdite koji je najbolji pristup za vaš individualni slučaj. Neke namirnice ćete možda morati izbegavati ako se pokaže da pogoršavaju simptome bolesti.
Takođe je važno da vodite računa da nadoknadite mogući manjak nutrijenata kao što je gvožđe i vitamin D, koji je tipičan za Kronovu bolest.
Kako bi vaš sistem za varenje mogao da se opravi od upale i kako biste dobili potrebne nutrijente, jedna od opcija je i nutritivna terapija u kojoj se tečne hranjive materije unose u vaš organizam kroz sondu (enteralna ishrana) ili infuziju (parenteralna ishrana).
3. Kronova bolest i ostomija
Ako se lekovima i promenama u ishrani ne postignu željeni rezultati i ako se kod vas pojave fistule i strikture (suženja creva), opcija su operativni zahvati. Danas je manje verovatno da ćete biti neophodan značajan operativni zahvat nego što je to bio slučaj sa osobama obolelim od ove bolesti u prošlosti.
Međutim, najmanje 50% osoba sa Kronovom bolešću svakako će vremenom morati da uradi barem jedan zahvat.
Resekcija je značajniji operativni zahvat kojim hirurg uklanja deo creva oštećen Kronovom bolešću, nakon čega spaja zdrave delove creva. Ako treba ukloniti veći deo debelog ili tankog creva, radi se ostomija, hirurški postupak izvođenja otvora na površini abdomena u svrhu pražnjenja svarenih materijala.
Zavisno od dela creva koje se izvodi stvaraju se kolostoma (za debelo crevo) ili ileostoma (za tanko crevo).
Važno je istaći da, iako može poboljšati vaše zdravlje i doprineti kvalitetu vašeg života, operativni zahvat ipak ne može izlečiti Kronovu bolest i simptomi se mogu vratiti više godina nakon operacije.
Na kraju, jedan od razloga zbog kojih vam lekar može predložiti operativni zahvat je i rizik od kolorektalnog karcinoma, koji može biti povećan zbog dugotrajne upale creva.
Život sa Kronovom bolešću može biti vrlo zahtevan i može nepovoljno uticati na vaše fizičko i psihičko zdravlje.
Međutim, takođe je važno da znate da većina ljudi sa ovom bolešću, uz odgovarajuću terapiju, može voditi funkcionalan i ispunjen život.
Svakako vas može ohrabriti i evidentan napredak u razvoju lekova i tretmana za lečenje Kronove bolesti u poslednjih nekoliko decenija.
