Neurogena bešika izaziva poremećaj u funkcionisanju dela nervnog sistema koji je vezan uz proces izlučivanja urina.
CENTAR ZNANJA
MOKRAĆNA BEŠIKA
NEUROGENA BEŠIKA
Povreda kičmene moždine, ali i bolesti poput multiple skleroze i urođena stanja kao spina bifida mogu izazvati neurogenu bešiku.
Budući da je reč o disfunkciji rada mokraćne bešike, neurogenu je bešiku potrebno tretirati o čemu možete saznati više u ovom članku.
Ukratko – što je neurogena bešika?
Neurogena je bešika disfunkcija mokraćne bešike izazvana poremećajem u funkcionisanju dela nervnog sistema koji je vezan uz proces izlučivanja urina. U suštini je reč o nemogućnosti normalnog rada mokraćne bešike.
Simptomi i posledice
Da bi mokraćni sistem pravilno funkcionisao, potreban je zajednički koordinirani rad nerava, određenih mišića i mozga. U slučaju da su nervi oštećeni to će izazvati poremećaj u njihovu radu, a time i nepovoljno uticati na rad mišića koji su potrebni za pravilno funkcionisanje mokraćnog sistema.
U kliničkom smislu najčešće su posledice i simptomi neurogene bešike:
- nemogućnost kontrolisanja mokrenja i zadržavanja mokraće (inkontinencija)
- nemogućnost potpunog pražnjenja mokraćne bešike (retencija)
- česte upale mokraćnog sistema.
Dijagnoza i podela neurogene bešike
Uz fizikalni pregled lekara, „zlatni standard“ za dijagnozu neurogene bešike je urodinamsko ispitivanje.
Njime se općenito utvrđuju mogući poremećaji u donjem mokraćnom sustavu, uzroci i mjesto nastanka tih poremećaja, funkcionalnost mokraćnog mjehura i uretre (mokraćne cijevi) i sposobnost zadržavanja mokraće i mokrenja.
Podela neurogene bešike
Ako se bešika nekontrolisano steže i prazni kada je puna, naziva se još i prekomerno aktivnom bešikom. Ako se ne prazni kada je puna, naziva se mlitavom bešikom. Ove razlike mogu se prikazati na primeru povrede kičmene moždine.
Ako je sačuvan (povreda iznad T12), bešika će se u svrhu pražnjenja stezati kada je puna. Kada taj refleks izostane (verovatno kod povrede ispod L1), bešika se neće stezati radi pražnjenja čak ni kada je puna.
U pravilu je oba tipa neurogene bešike potrebno tretirati kako bi se zaštitilo vaše zdravlje, izbegle navedene posledice i uspostavio ritam mokrenja koji odgovara vašem životnom stilu.
Tretiranje neurogene bešike
Tretman je individualiziran i ovisi o nekoliko činbenika:
- vrsti i razini povrede (u slučaju PKM-a)
- tipu disfunkcije bešike
- motoričkim/kognitivnim sposobnostima
- životnom stilu.
Mnogobrojne su studije utvrdile pozitivne učinke intermitentne kateterizacije kao tretmana neurogene bešike i značajan doprinos ove tehnike kvaliteti života osobe s PKM-om.
Koriste se razni tipovi intermitentnih katetera, načinjeni od različitih materijala. Istraživanja su pokazala veću razinu zadovoljstva korisnika pri uporabi u usporedbi s drugim konvencionalnim kateterima.
Intermitentna kateterizacija vrši se svakih 4-6 sati, čime se uspostavlja rutina i oponaša prirodni ritam pražnjenja bešike.
Postoji i opcija uporabe trajnih te suprapubičnih katetera ondje gdje nije moguća intermitentna kateterizacija. Primerice, u nedeljama neposredno nakon povrede koristiće se trajni kateteri.
Kod muškaraca u kojih je očuvan refleks, uz intermitentnu kateterizaciju, može se koristiti još i kondom urinar koji prikuplja mokraću.
Neurogena bešika može se tretirati i uzimanjem lijekova poput antikolinergika (bešika s refleksom). Ovaj se lek obično koristi i u kombinaciji s intermitentnom kateterizacijom kako bi se relaksirala bešika i izbegla inkontinencija.
U slučaju da konzervativne metode u tretiranju neurogene bešike nisu uspešne, mogući su i hirurški zahvati.
