Telo ne može u celosti regulisati svoju temperaturu. Zato je važno predvideti situacije u kojima može doći do potencijalnih poteškoća.
CENTAR ZNANJA
MOKRAĆNI MJEHUR
TERMOREGULACIJA NAKON POVREDE KIČEMENE MOŽDINE
Kako telo reguliše toplotu?
Kako telo reguliše toplotu?
Centar u našem mozgu zadužen za termoregulaciju (održavanje telesne temperature) reaguje prema živčanim informacijama koje mu šalje telo. Zatim, ovisno o potrebi, pokreće odvođenje viška toplote ili pak pokreće zagrevanje.
Na primer, nađete li se u hladnom ambijentu, vaše će se telo krenuti zagrevati drhtanjem mišića.
S druge strane, ako ste u toplom ambijentu, hladiće se znojenjem kože. I jedno i drugo kontroliše naš mozak u svrhu regulacije i održavanja stalne temperature tela.
Važno je napomenuti da je ovaj termoregulacijski „mehanizam“ ključan za naše adekvatno funkcionisanje.
U slučaju povrede kičmene moždine u nivou ili iznad šestog torakalnog pršljena, komunikacija mozga s delom tela ispod nivoa povrede može biti otežana ili onemogućena, što će nepovoljno uticati na regulaciju temperature vašeg tela.
Zbog toga se vaše telo, ovisno o tome nalazite li se u hladnom ili toplom ambijentu, može previše hladiti ili previše zagrevati. Drugim rečima, telo ne može održavati stalnu temperaturu.
To može izazvati sniženu (hladan ambijent) ili povišenu (topao ambijent) telesnu temperaturu.
Kad su u pitanju velike vrućine takođe je moguće da će doći i do isušivanja vaše kože jer ispod nivoa povrede verovatno neće biti znojenja koje bi ju inače ovlažilo. Kako suha koža lako puca, moguće su i povrede.
Za osobe koje nemaju kontrolu telesne temperature na delu tela zbog toga je vrlo važno izbegavati temperaturne ekstreme, bilo da je reč niskim ili visokim temperaturama.
Posebno se ljeti trebaju čuvati tetraplegičari i paraplegičari (s povredom iznad spomenutog Th6) koji mogu doživeti i toplotni udar.
Izbegavanje povišene temperature i pregrevanja
Srećom, možete se ipak pripremiti unapred kako biste izbegli teže posledice povišene telesne temperature i/ili pregrevanja:
- Pre svega izbegavajte duže i izravno izlaganje jakom suncu;
- Ljeti pijte više tečnosti poput vode i sokova, ali izbegavajte konzumaciju alkoholnih pića koja izazivaju gubitak telesne tečnosti;
- Koristite kreme za zaštitu od sunca,
- Ljeti nosite laganu i svetlu odeću te kapu ili šešir kako biste zaštitili glavu i lice.
Do povišene temperature može doći i ako se kupate u suviše toploj vodi, nosite toplu odeću ili ste se prekrili s previše pokrivača.
U slučaju da vam je temperatura povišena, trebate:
- piti puno tečnosti
- skinuti toplu odeću
- po potrebi koristiti hladne obloge
- premjestiti se u klimatiziranu ili neku drugu hladnu prostoriju.
Svakako pratite svoju temperaturu merenjem. Ako ju i dalje ne može spustiti na normalnu razinu, kontaktirajte lekara.
Posebno se čuvajte opekotina koje može izazvati jako letnje sunce.
Prisutan je povećan rizik za delove tela ispod nivoa povrede gde nije sačuvan oset.
Opekline izazvane suncem opasne su i zbog toga što mogu izazvati autonomnu disrefleksiju. Ovo je vrlo ozbiljan medicinski sindrom koji mogu uzrokovati štetni podražaji ispod nivoa povrede, a dovodi do nekontrolisanog rasta krvnog pritiska.
Na kraju je možda i najbolje što možete učiniti osvestiti si činjenicu da telo ne može u celosti regulisati temperaturu. U tom slučaju možete predvideti situacije u kojima može doći do potencijalnih poteškoća.
Kada ih jednom možete predvideti, biće vam ih sigurno lakše izbeći te više uživati u letu i odmoru.
