Urinarna kateterizacija je postupak pražnjenja bešike pomoću cevčice – katetera – i primenjuje se onda kada pražnjenje bešike nije moguće izvršiti prirodnim putem. Iako je kateterizacija standardan i rutinski postupak, ipak je moguća pojava određenih medicinskih komplikacija od kojih su nesumnjivo najčešće komplikacije vezane uz infekcije urinarnog trakta.

Ne samo da je ova vrsta infekcija najčešća komplikacija povezana s upotrebom urinarnih katetera, već uopšteno predstavlja drugi najčešći oblik infekcija kod ljudi. Od njih su češće samo infekcije disajnih puteva. Procenjuje se da godišnje od urinarnih infekcija u svetu oboli više od 150 miliona ljudi.

Zbog njihove učestalosti i mogućih ozbiljnih posledica, važno je detaljnije razmotriti i razumeti ovu vrstu infekcija.

Reč je o infekciji koju izazivaju bakterije, ali i gljivice, virusi i paraziti. U velikoj većini slučajeva infekcija uzročnik je bakterija Escherichia coli, koja se nalazi u mikroflori ljudskoga creva. Prema jednom relevantnom izvoru u čak 85% slučajeva nosokomijalnih infekcija urinarnog trakta uzrok je upravo „ešerihija“ dok je u nosokomijalnim infekcijama ta bakterija uzrok u 50% slučajeva.

Drugi izvori ukazuju da bi od ukupnog broja slučajeva urinarnih infekcija čak 90% moglo biti izazvano ovom bakterijom.

Do infekcije dolazi kada ovi mikroorganizmi dospeju u urinarni trakt i počnu tu da se razmnožavaju. Ova infekcija može da zahvati prostatu i urinarni trakt, kao što su bubrezi, mokraćna bešika i ureter.

Iako svako može dobiti urinarnu infekciju, žene su sklonije obolevanju od muškaraca. Prema mišljenju nekih stručnjaka, verovatnoća da će žena u svom životnom veku oboleti od urinarne infekcije je 1:2, dok je za muškarce taj odnos znatno manji, 1:10. Uzrok ove razlike je kraća mokraća cev kod žena, zbog čega bakterije lakše dospevaju do mokraćne bešike.

Glavna podela je na urinarne infekcije:

• donjeg urinarnog sistema
• i na infekcije gornjeg urinarnog sistema.

U kliničkom smislu infekcije se još dele na nekomplikovane i komplikovane infekcije. Češće su nekomplikovane infekcije, koje se obično javljaju kod inače zdravih pojedinaca bez funkcionalnih ili strukturnih abnormalnosti urinarnog sistema, dok su komplikovane u više od 70% slučajeva povezane s upotrebom trajnih urinarnih katetera.

Urinarne infekcije imenuju se i prema oblasti u kojoj se javljaju:

• cistitis – infekcija mokraćne bešike;
• uretritis – upala mokraćne cevi;
• i infekcija bubrega – pijelonefritis.

Neki od čestih simptoma infekcije urinarnog trakta:

• snažna potreba za mokrenjem, češće nego što je to uobičajeno;
• pečenje pri mokrenju;
• zamućen urin neugodnog mirisa;
• osećaj iscrpljenosti;
• jeza;
• povišena telesna temperatura;
• mučnina i povraćanje.

U slučaju da urin sadrži značajnu količinu bakterija (bakteriurija), a ta osoba nema nikakve simptome, reč je o asimptomatskoj urinarnoj infekciji.

Kod nekih povreda kičmene moždine javlja se neurogena bešika, pri čemu povređena osoba gubi kontrolu nad regulacijom mokrenja delimično ili u potpunosti. Nemogućnost pražnjenja bešike pospešuje razvoj mikroorganizama na zidovima bešike, što je kasnije teško iskoreniti.

U tom slučaju je neizbežna upotreba urinarnog katetera, što takođe za posledicu ima povećan rizik od infekcija urinarnog trakta. U stvari, upravo kod osoba sa ovom vrstom povrede infekcija urinarnog trakta je najčešća medicinska komplikacija. Takođe, sve urinarne infekcije kod osoba sa ovom vrstom povrede i neurogenom bešikom smatraju se komplikovanim infekcijama.

Osim toga, u slučaju povreda kičmene moždine tipični simptomi urinarnih infekcija mogu i izostati uprkos nastanku i razvoju infekcije, pa je iz tog razloga potreban dodatan oprez.

Ako sumnjate na moguću urinarnu infekciju, obratite se svom zdravstvenom stručnjaku. Da bi se utvrdilo da li je zaista reč o infekciji urinarnog trakta, osim fizikalnog pregleda kod lekara, treba izvršiti analizu urina i urinokulturu. I jedno i drugo predstavlja česte i rutinske laboratorijske analize i u oba slučaja je važan tzv. jutarnji urin, koji je koncentrisan i koji se u mokraćnoj bešici nalazio 4-8 sati.

Infekcije urinarnog trakta potrebno je tretirati što je prije moguće, jer u protivnom postoji opasnost daljnjeg širenja i razvoja infekcije, pogoršanje simptoma i nastanka dodatnih zdravstvenih komplikacija. Posebno je to slučaj ako bakterije iz urinarnog trakta dospeju do jednog ili oba bubrega, što će izazvati njihovu upalu (pijelonefritis).

Ako je infekcija komplikovana, izuzetno je opasna, jer dospevajući do krvotoka može izazvati sepsu (trovanje krvi) sa ozbiljnim posledicama, a moguć je i smrtni ishod. U kojoj meri ovu infekciju treba shvatiti ozbiljno pokazuje i činjenica da su jedan od najčešćih uzroka sepse upravo urinarne infekcije.

Osim ranije navedenih simptoma infekcije urinarnog trakta, karakteristična za upalu bubrega može biti i pojava jeze sa drhtavicom, kao i bol u gornjem delu leđa i u slabinama.

Pojavu urosepse (sepsa čiji je nastanak povezan s urinarnim traktom) obično prate dva ili više ovih simptoma uz mogući ubrzan rad srca, osećaj snažnog bola, zbunjenost, kratak dah i moguća viša (>38 °C) ili niža telesna temperatura (<36 ºC).

Infekciju treba lečiti što je pre moguće, a vrsta tretmana zavisiće od vrste infekcije. Na primer, ako je reč o bakterijskoj infekciji, ona će se lečiti uzimanjem antibiotika. S druge strane, ako je infekcija izazvana virusom, lečiće se određenim antivirusnim lekom.

Ako se radi o nekomplikovanim infekcijama, one se obično mogu izlečiti tokom nekoliko dana tretmana. U slučaju komplikovanih urinarnih infekcija, neophodan je duži tretman antibioticima, a ponekada se to može uraditi i intravenozno u bolnici.

Važno je istaći da je prvi i obavezan korak u tretmanu ovih infekcija svakako savetovanje sa zdravstvenim stručnjakom.

U prevenciji urinarnih infekcija, ali i ublažavanju simptoma, može pomoći sledeće:

Nedovoljna hidratacija ili čak dehidriranost tela mogu povećati rizik od infekcija urinarnog trakta. Zbog toga nije važno paziti na hidrataciju samo onda kada osoba već boluje od urinarne infekcije, već i svakodnevno održavati odgovarajući unos tečnosti s obzirom na starost, pol i telesnu masu.

Često je i mišljenje da čaj, sok ili ekstrakt od brusnice mogu sprečiti ili ublažiti infekcije urinarnog trakta, a izgleda da u prilog tome idu i neka istraživanja.

Da bi se izbegle urinarne infekcije, preporučljivo je mokriti u redovnim razmacima – onda kada se za tim oseti prirodna potreba.

Kod osoba koje za pražnjenje bešike koriste tehnike intermitentne kateterizacije, ovaj postupak treba izvršiti 4-6 puta dnevno kako bi se oponašao ovaj „prirodni“ ritam mokrenja. Svakako treba izbegavati zadržavanje urina u mokraćnoj bešici, jer to pogoduje nastanku i razvoju bakterija, a moguća posledica je infekcija.

Snažan imunološki sistem lakše će se odbraniti od infekcija, pa je važno održavati ga takvim pridržavajući se odgovarajuće ishrane. Veliku važnost za imunološki sistem ima vitamin C, koji može umanjiti pH vrednost urina, čime uvećava nivo njegove kiselosti. Tako će se otežati preživljavanje i razvoj bakterija koje uzrokuju urinarne infekcije.

Osobama sklonim obolevanju od urinarnih infekcija savetuje se još i izbegavanje konzumiranja kafe, alkohola i suviše začinjene hrane, jer mogu izazvati iritaciju mokraćne bešike.

Pošto je glavni uzrok infekcije mokraćnih puteva E. Coli koja se nalazi u ljudskom crevu, veoma je važno održavati dobru ličnu higijenu kako se ova bakterija ne bi prenela u uretru i prouzrokovala infekciju.

Kod osoba kod kojih je potrebna urinarna kateterizacija, posebno je važan stručan i pravilan postupak kateterizacije kako bi se izbegla kontaminacija cevčice katetera, koja posledično može izazvati urinarne infekcije. Razne karakteristike katetera i tehnika kateterizacije povezane su sa urinarnim infekcijama u dugoročnoj intermitentnoj kateterizaciji. Ipak, jednokratni kateter s hidrofilnim slojem, sterilnom vodom i integrisanom vođicom smanjuje verovatnoću kontaminacije cevčice katetera, a time i rizik od urinarnih infekcija.

Kao i u slučaju dijagnoze infekcije urinarnog trakta, za načine prevencije takođe je važno pre svega savetovati se sa zdravstvenim stručnjakom.

Ako imate pitanja, pozivamo Vas da nam se obratite preko naše Facebook stranice ili na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

S obzirom na činjenicu da urinarna kateterizacija povećava rizik od urinarnih infekcija, važno je prikazati upravo interakciju između ovo dvoje – katetera i pojave urinarnih infekcija.

Kako bi se pripremile smernice za bezbednu kateterizaciju, pomoću brojnih studija ispitivane su razlike između katetera sa hidrofilnim slojem i bez njega, između jednokratnih i višekratnih katetera, čiste i aseptične tehnike sa vođicom. Takođe su ispitivane i razlike između netraumatskih i standardnih otvora za drenažu urina na vrhu katetera, krutih i mekih cevčica i drugih karakteristika katetera.

Utvrđeno je više prednosti hidrofilnih katetera.

Kod hidrofilnih katetera nije potrebna ručna lubrikacija kao u slučaju neobloženih katetera, pa proces kateterizacije obuhvata korak manje, što urinarne infekcije čini manje verovatnim.

Većina hidrofilnih katetera tako dolazi uz vrećicu sterilne vode, koja se pre upotrebe otvara pritiskom, pri čemu voda dolazi u dodir sa kateterom i aktivira hidrofilni sloj koji ga ravnomerno podmaže.

Osim toga, korišćenje vode iz slavine ili drugih izvora radi podmazivanja takođe može dovesti do kontaminacije cevčice, tako da hidrofilni kateter koji dolazi uz vrećicu sterilne vode predstavlja bezbednije rešenje.

Može biti prisutna loša higijena ruku pre postupka kateterizacije, kao i dodirivanje cevčice katetera kada osoba sprovodi intermitentnu kateterizaciju. Upravo u tom smislu zaštitna vođica umanjuje rizik dovođenja bakterija u urinarni trakt. Kateteri sa vođicom tako zadovoljavaju standarde preporučene za aseptičnu kateterizaciju. Ipak, uprkos integrisanoj vođici, neophodno je da se uvek vodi računa o higijeni ruku kako bi se rizik od infekcije sveo na minimum.

Takođe bi trebalo koristiti kateter sa mekom cevčicom i netraumatskim drenažnim očicama kako bi se smanjio rizik od infekcija urinarnog trakta.

Rizik od kontaminacije katetera i pojava urinarnih infekcija smanjuju se pomoću:

• katetera sa integrisanom zaštitnom vođicom;
• katetera sa hidrofilnim slojem i pratećom vrećicom sterilne vode;
• meke cevčice katetera i netraumatskih otvora na kraju katetera;
• održavanja higijene ruku pri vršenju postupka kateterizacije.