Spina Bifida
Spina bifida je urođeno stanje u kom kičmeni stub koji obavija, „čuva” kičmenu moždinu nije potpuno zatvoren ili se na njemu nalazi otvor. Ovaj otvor je prisutan na samom početku prenatalnog razvoja, ali se zatim zatvara na kraju prenatalne faze.
Spina bifida ostaje kao trajna posledica nepravilnosti u prenatalnom delu razvoja i odnosi se na taj otvor na kičmenom stubu.
Takvo stanje može varirati u širokom rasponu, što konkretno znači da navedeni otvor može biti vrlo mali i da ne stvara bilo kakve značajne ili primetne smetnje, dok, sa druge strane, može da izazove težak invaliditet.
Spina bifida se može nalaziti bilo gde na kičmenom stubu, na jednom ili više pršljenova, ali ipak se najčešće nalazi na kičmi u predelu/ravnini struka. Najčešće je smeštena u donjem torakalnom, lumbalnom ili trtičnom delu kičme i obično zahvata 3 do 6 pršljenova.
Izraženost varira od okultne, u kojoj nema očiglednih poremećaja, do oblika u kojima se iz defekta izboči cistična formacija (spina bifida cystica) i do potpuno otvorene kičme (rachischisis) sa teškim neurološkim poremećajima i smrću.
Takav rascep kičme takođe može negativno da utiče na bešiku, izazivajući refluks mokraće, što zauzvrat može izazvati hidronefrozu, česte urinarne infekcije i na kraju oštećenje bubrega. Prognoza ishoda ovog stanja zavisi od stepena zahvaćenosti kičmene moždine i ostalih uzročnih poremećaja, ali uz odgovarajuću negu.
Često postavljana pitanja i odgovori
Cistična spina bifida ili mijelomeningokela je najčešći oblik u kom je bešika prekrivena tankim slojem kože vidljiva u donjem delu detetovih leđa. Mogu se javiti i pigmentacijske mrlje ili naslage dlačica iznad oštećene oblasti.
Ova cistična formacija sadrži tečnost, kičmenu moždinu i nerve, a posledica je paraliza i gubitak osećaja ispod oštećene oblasti, kao i problemi sa bešikom i crevima. U 70-90% slučajeva javlja se i hidrocefalus, naslage cerebralne tečnosti i neravnoteža u njenom oticanju, zbog čega bebe imaju znatno veću glavicu od proseka. Tečnost pritiska mozak i može da ometa normalan razvoj.
Meningokokela je blaži i ređi oblik kod kog beba ima nakupljanje likvora (cerebrospinalne tečnosti), međutim, oštećenje kičme je lakše nego kod mijelomeningokela.
Spina Bifida Occulta je poznata i pod imenom „tiha“ spina bifida zato što je prisutna i kod 15% zdravih ljudi koji često ni ne znaju da je imaju dok ne obave RTG snimanje iz drugih razloga. Sa sobom ne nosi vidljive simptome, ponekad samo mladež ili rupicu, niti izaziva značajnije probleme, tako da su kičmena moždina i nervi uglavnom očuvani, a bolovi i blagi neurološki poremećaji javljaju se samo u malom broju slučajeva.
Međutim, mogu se pojaviti i deformacije stopala, oslabljeni osećaji u nogama i pokreti ruku, ponovljene urinarne infekcije i problemi sa stolicom.
Encefalokela je oblik kod kog kosti lobanje nisu u potpunosti zatvorene i formirane. Bešika ili kesa koja nastane može da sadrži cerebrospinalnu tečnost i/ili deo mozga, a u zavisnosti od stanja, postoje različiti problemi povezani sa pogođenim delom mozga. Preživljavanje u velikoj meri zavisi od operativnog zahvata, ali kao posledica ostaju različite vrste mentalnih poremećaja.
Anencefalija ukazuje na oštećenje zbog kog se mozak nije pravilno razvio ili se uopšte nije razvio. Beba rođena sa ovom vrstom anomalije brzo umire.