Cistična spina bifida ili mijelomeningokela je najčešći oblik u kom je bešika prekrivena tankim slojem kože vidljiva u donjem delu detetovih leđa. Mogu se javiti i pigmentacijske mrlje ili naslage dlačica iznad oštećene oblasti.

Ova cistična formacija sadrži tečnost, kičmenu moždinu i nerve, a posledica je paraliza i gubitak osećaja ispod oštećene oblasti, kao i problemi sa bešikom i crevima. U 70-90% slučajeva javlja se i hidrocefalus, naslage cerebralne tečnosti i neravnoteža u njenom oticanju, zbog čega bebe imaju znatno veću glavicu od proseka. Tečnost pritiska mozak i može da ometa normalan razvoj.

Meningokokela je blaži i ređi oblik kod kog beba ima nakupljanje likvora (cerebrospinalne tečnosti), međutim, oštećenje kičme je lakše nego kod mijelomeningokela.

Spina Bifida Occulta je poznata i pod imenom „tiha“ spina bifida zato što je prisutna i kod 15% zdravih ljudi koji često ni ne znaju da je imaju dok ne obave RTG snimanje iz drugih razloga. Sa sobom ne nosi vidljive simptome, ponekad samo mladež ili rupicu, niti izaziva značajnije probleme, tako da su kičmena moždina i nervi uglavnom očuvani, a bolovi i blagi neurološki poremećaji javljaju se samo u malom broju slučajeva.

Međutim, mogu se pojaviti i deformacije stopala, oslabljeni osećaji u nogama i pokreti ruku, ponovljene urinarne infekcije i problemi sa stolicom.

Encefalokela je oblik kod kog kosti lobanje nisu u potpunosti zatvorene i formirane. Bešika ili kesa koja nastane može da sadrži cerebrospinalnu tečnost i/ili deo mozga, a u zavisnosti od stanja, postoje različiti problemi povezani sa pogođenim delom mozga. Preživljavanje u velikoj meri zavisi od operativnog zahvata, ali kao posledica ostaju različite vrste mentalnih poremećaja.

Anencefalija ukazuje na oštećenje zbog kog se mozak nije pravilno razvio ili se uopšte nije razvio. Beba rođena sa ovom vrstom anomalije brzo umire.

Uzroci nisu još do kraja poznati, ali postoji značajna povezanost sa genetskim i faktorima sredine, pa se češće javlja kod dece majki koje imaju dijabetes, gojaznost i groznicu u trudnoći, antikonvulzivnu terapiju lekovima i nizak društveno-ekonomski status.

Uzimanje folne kiseline u prvom tromesečju dokazano smanjuje stepen učestalosti spina bifide za 70%. Folna kiselina je vitamin B koji se ne zadržava dugo u organizmu zbog svoje rastvorljivosti u vodi i treba je uzimati kontinuirano mesec dana pre i tri meseca nakon začeća.

Pre nekoliko decenija deca sa težim oblicima spina bifide često nisu mogla da dožive odraslo doba, najčešće zbog infekcija prouzrokovanih neadekvatnom negom pri pražnjenju bešike i creva, dok danas dožive gotovo prosečnu ljudsku starost uz odgovarajuće tretmane i negu.

Neka od stanja spina bifide, kao što je hidrocefalus, su izražajna, vidljiva i zahtevaju ozbiljnije lečenje i operativne zahvate, ali ne smemo zanemariti ni, uslovno rečeno, blage poremećaje, poput urinarne inkontinencije i opstipacije.

Kod dece i odraslih sa spinalnom bifidom neophodno je regulisati pražnjenje bešike, s obzirom da je ona premalo aktivna, da bi se sprečila oštećenja bubrega i pojava urinarnih infekcija, kao i svakodnevno regulisati probavu.

Nega ovih oblasti direktno je povezana sa dužinom i kvalitetom života.

• Neurološko-operativni – u slučajevima hidrocefalusa
• Briga o potrebama za mokrenjem i defekacijom
• Pojačana nega kože i lečenje
• Fizioterapija za jačanje potpornog mišićnog tkiva koje podržava kičmu i na taj način umanjuje nastale posledice

• Organizacija dnevne nege, vrtića, škole
• Podsticanje nezavisnosti od najranijih dana, tamo gde je to moguće
• Integracija deteta u društvo
• Nabavka odgovarajućih medicinskih pomagala (kateteri, kolica...)
• Organizacija prevoza