Povreda kičmene moždine, ali i bolesti kao što su multipla skleroza i nasledna stanja kao što je spina bifida, mogu izazvati neurogenu bešiku i/ili neurogeno crevo. I jedno i drugo predstavlja gubitak prirodne funkcije mokraćne bešike, odnosno, prirodnog funkcionisanja creva. Do ovih „disfunkcionalnosti“ dolazi zbog toga što povreda onemogućava komunikaciju a time i koordinisan rad između mozga, moždine i delova tela koji učestvuju u radu digestivnog i urinarnog trakta.

Ukratko rečeno, u slučaju neurogene bešike otežano je mokrenje, a u slučaju neurogenog creva otežano je njegovo pražnjenje (defekacija). Nivo disfunkcionalnosti neurogene bešike ili creva zavisi i od mesta povrede u kičmi i od toga da li je povreda potpuna ili nepotpuna.

Neurogeno crevo može izazvati brojne probleme, kao što su fekalna inkontinencija (neželjeno ispuštanje stolice), konstipacija ili „zatvor“, kada tvrda stolica otežano prolazi kroz creva i impakcija, kada stolica zaostaje u crevima. Pored toga, neurogena bešika može prouzrokovati inkontinenciju (neželjeno ispuštanje mokraće), retenciju (nemogućnost potpunog pražnjenja bešike), bubrežne i mokraćne kamence i povećati rizik od infekcija urinarnog trakta.

Kako bi se smanjile ili izbegle navedene komplikacije koje utiču na zdravlje i društveni život osobe, u dogovoru sa medicinskim stručnjacima neophodno je tretirati i neurogeno crevo i neurogenu bešiku.

Moguća su dva različita tipa neurogenog creva:

• crevo sa očuvanim refleksom pražnjenja;
• i crevo bez refleksa pražnjenja.

U slučaju povrede moždine iznad nivoa Th12, osoba gubi osećaj povezan sa punjenjem creva. Međutim, ako je refleks pražnjenja očuvan, creva će krenuti da se prazne onda kada su puna i to čisto refleksno, bez odluke te osobe. Drugim rečima, osoba ne oseća potrebu za pražnjenjem creva koje se onda odvija nekontrolisano – nezavisno od njene volje.

Ako je do povrede došlo ispod nivoa Th12, ovaj refleks pražnjenja može biti oštećen. U tom slučaju, pražnjenje će izostati, odnosno, crevo se neće refleksno stezati onda kada je puno, tako da će se stolica zadržati u njemu. Ako sfinkter ne vrši svoju funkciju i popušta (labav je), može doći i do fekalne inkontinencije – ispuštanja stolice iz rektuma.

Za tretman neurogenog creva neophodno je u saradnji sa lekarom uspostaviti rutinski program njegovog pražnjenja kako bi se izbegli ozbiljni mogući problemi i kako bi se pražnjenje odvijalo u prihvatljivo vreme i na prihvatljivom mestu.

Mogući načini pražnjenja su:

• digitalna stimulacija (crevo sa refleksom)
• i digitalna evakuacija (crevo bez refleksa).

U oba slučaja se radi o pražnjenju creva pomoću prstiju ruke (lat. digitus = prst, palac).

Izvođenje digitalne stimulacije izvršite na sledeći način:

• Kažiprst se uvede u rektum i zatim se lagano vrše kružni pokreti koji stimulišu creva i podstiču njihovo pražnjenje.
• Važno je da se pritom koriste rukavice na obe ruke i da kažiprst bude podmazan nekim lubrikantom.
• Nokti moraju biti skraćeni kako bi se izbegle moguće povrede.
• Kada stolica počne da izlazi, prst se može i pomeriti kako bi se olakšalo pražnjenje.
• Ako je moguće, preporučuje se da osoba sedi radi digitalne stimulacije, jer gravitacija olakšava pražnjenje creva, ili se inače može ležati na boku.
• Važno je da se pre vršenja stimulacije ukloni intermitentni kateter ili druga oprema za pražnjenje bešike kako bi se izbegla njena moguća kontaminacija stolicom.

Kao dodatno sredstvo mogu se koristiti i čepići i to maksimalno oko 20 minuta pre digitalne stimulacije. Preporučljivo je da se ova aktivnost odvija svaki dan (ili svaki drugi) u isto vreme. Na ovaj način creva se mogu „navići“ da se prazne u određeno i za to predviđeno vreme.

Neophodno je da se posavetujete sa lekarom, naročito u slučaju spinalne povrede iznad Th6, jer digitalna stimulacija može izazvati disrefleksiju.

U slučaju creva bez očuvanog refleksa izvodi se digitalno vađenje (evakuacija) stolice.

I tada su takođe potrebne čiste rukavice. Postupak je sličan kao kod digitalne stimulacije. Ključna razlika je u tome što se podmazani kažiprst uvede u rektum i njime se zatim vadi stolica sve dok crevo ne bude potpuno prazno, jer ne postoji refleks koji bi ga ispraznio.

Po potrebi, neurogeno crevo se može tretirati uz pomoć lekova, promena u ishrani, fizičke aktivnosti koja stimuliše proces varenja i kolostomije, pri čemu se hirurškim putem stvara veštački otvor debelog creva.

Da bi se održavao dobar program pražnjenja creva, važno je istaći i odgovarajuću ishranu. Na primer, hrana bogata vlaknima, voćem i povrćem može pomoći u procesu varenja. Međutim, neke studije su pokazale da bi i visok unos vlakana mogao uticati na povećanje simptoma neurogenog creva, pa je stoga u pogledu najbolje ishrane neophodno posavetovati se sa lekarom za svaki individualni slučaj.

Neke namirnice, kao što je alkohol, mogu otežati proces varenja i treba ih izbegavati. Konzumiranje hrane i toplih napitaka takođe može izazvati gastrokolični refleks, koji će olakšati pražnjenje creva i to pola sata do najviše jedan sat nakon unosa obroka u organizam. Naime, ovaj refleks se javlja prilikom unosa hrane u organizam, tako što se creva tada  „pomeraju“ i prazne kako bi napravila mesta za novu hranu.

Kao i u slučaju creva, i u slučaju neurogene bešike, povreda (ili neki drugi uzrok) onemogućava komunikaciju između mozga, moždine i mišića koji su zaduženi za pravilan rad urinarnog trakta.

Uopšteno govoreći, posledice toga mogu biti:

• prekomerno (preterano) aktivna bešika, koja se steže i, kada je puna, nekontrolisano prazni;
• premalo aktivna bešika, koja se ne može stezati radi pražnjenja.

Razlika je i u tome da je kod prvog slučaja sačuvan refleks pražnjenja (preterano aktivna bešika), dok ga kod drugog nema (premalo aktivna bešika). Refleksno pražnjenje verovatno je u slučaju povrede iznad Th12, dok će verovatno izostati u slučaju nivoa L1 ili nižeg.

Tretmanom neurogene bešike nastoji se zaštiti zdravlje osobe i uspostaviti ritam pražnjenja urina koji odgovara njenom životnom stilu. Zato će način tretiranja bešike biti individualizovan i zavisiće pre svega od:

• vrste povrede;
• tipa disfunkcije;
• životnog stila te osobe;
• njenih motoričkih i kognitivnih sposobnosti.

Ukoliko je moguće, kod osoba sa povredom kičmene moždine preporučuje se čista intermitentna (samo)kateterizacija, koja predstavlja postupak pražnjenja bešike pomoću jednokratnog katetera.

Mnogobrojne studije su utvrdile pozitivne efekte intermitentne kateterizacije kao tretmana neurogene bešike i pozitivan doprinos ove tehnike kvalitetu života povređene osobe. U odnosu na trajne katetere, rizik od infekcija urinarnog trakta je znatno manji u slučaju upotrebe intermitentnih katetera.

Koriste se razni tipovi intermitentnih katetera, koji su izrađeni od različitih materijala, a istraživanja su, na primer, pokazala veći nivo zadovoljstva korisnika prilikom upotrebe hidrofilnih katetera u poređenju sa konvencionalnim kateterima.

Intermitentna kateterizacija vrši se na svakih 4 do 6 sati, čime se uspostavlja rutina i imitira prirodni ritam pražnjenja bešike.

Takođe postoji i mogućnost upotrebe trajnih i suprapubičnih katetera u slučajevima u kojima nije moguća intermitentna kateterizacija –  na primer, u nedeljama neposredno nakon povrede koristiće se trajni kateteri. Kod muškaraca kod kojih je očuvan refleks, uz intermitentnu kateterizaciju, može se koristiti još i urinarni kondom koji sakuplja urin.

Neurogena bešika može se tretirati i uzimanjem lekova kao što su antiholinergici (bešika sa refleksom). Ovi lekovi se obično koriste i u kombinaciji sa intermitentnom kateterizacijom kako bi se relaksirala bešika i izbegla inkontinencija.

Ublažavanju simptoma neurogene bešike može doprineti i izbegavanje namirnica koje lako iritiraju bešiku, kao što su alkohol, kafa i jako začinjena hrana.

U slučaju da konzervativne metode u tretiranju neurogene bešike nisu uspešne, mogući su i hirurški zahvati.

Napomena: ovaj tekst je informativnog karaktera i za tretman neurogenog creva ili neurogene bešike neophodno je da se posavetujete sa medicinskim stručnjakom.